Случајност у процени 1ТП3Т: Фрустрација и недостатак одговорности
Увод: Непредвидљивост процеса оцењивања 1ТП4Т Процес евалуације програма 1ТП1Т (ЕИЦ) акцелератор, посебно у корацима 1 и 2, препун је непредвидивости и осећаја случајности, што доводи до фрустрације међу кандидатима. Недостатак јасних последица за евалуаторе који дају недоследне, нетачне или неинформисане процене погоршава ово питање. „Фактор среће“ у одабиру пројеката Подносиоци пријава су пријавили случајеве у којима су поново поднети предлози са минималним променама или без њих били успешни, што је подривало кредибилитет процеса. Ова случајност, названа „фактор среће“, значајна је одредница у избору висококвалитетних предлога. Ова недоследност је додатно наглашена случајевима када су компаније одбијене због прикупљања одређеног износа средстава, док су друге изабране упркос томе што су прикупиле знатно више. Недостатак одговорности и недоследне повратне информације Програму 1ТП4Т недостаје механизам који би процениоце сматрао одговорним за доследност њихових процена. Одбијени апликанти генерално нису мотивисани да објаве своје одбијенице, што доводи до недостатка транспарентности у процесу евалуације. Ова ситуација оставља професионалне консултанте и писце као главне сакупљаче студија случаја у којима се детаљно наводе ове недоследности. Поновно подношење предлога: Сведочанство о случајности Историјски гледано, многи пројекти су захтевали вишеструко подношење (3 до 5 покушаја) пре него што су били финансирани, што сугерише да је процес евалуације превише насумичан да би дао доследне и пожељне резултате. Упркос побољшању повратних информација евалуатора након 2020. године, случајност остаје значајан проблем. Потенцијална решења за ублажавање насумичности одговорности оцењивача и чланова жирија: Имплементација система у коме се оцењивачи и чланови жирија процењују на основу њихове тачности одлука може ублажити нека од ових проблема. На пример, систем „оштећења“ би могао да се уведе за оцењиваче који погрешно оцењују пројекте, са опоменама додељеним за недоследно оцењивање у поређењу са каснијим фазама. Побољшана комуникација и конзистентност: Побољшана комуникација између даљинских евалуатора корака 1 и 2 и чланова жирија корака 3, који имају различита искуства и критеријуме финансирања, могла би помоћи. Обезбеђивање доследности у разлозима одбијања у свим корацима евалуације такође би смањило случајност. Објављивање детаљних критеријума и резултата евалуације: Транспарентнија комуникација критеријума евалуације и детаљних, анонимизираних резултата евалуације би могли пружити кандидатима јаснија очекивања и смањити елемент изненађења у одлукама. Закључак: Рјешавање случајности ради бољих исхода Случајност у процесу евалуације 1ТП4Т представља значајан изазов који треба ријешити. Увођење мера одговорности за евалуаторе и осигурање доследности и транспарентности у процесу евалуације су кључни кораци ка томе да 1ТП4Т постане праведнија и поузданија прилика за финансирање европских иноватора.